Evropa je imala izuzetno hladan januar. Sa prosečnom temperaturom od -2.34°C ovo je bio najhladniji januar od 2010. godine. Nije pogođena samo centralna Evropa. Hladno vreme i sneg izazvali su velike probleme i u zapadnoj, južnoj i istočnoj Evropi.

Poplava je bilo u Italiji, na zapadu Balkana, u Ujedinjenom Kraljevstvu i na Iberijskom poluostrvu.

Uzrok hladnog vremena bio je takozvani blokirajući vremenski obrazac. Jak sistem visokog pritiska (anticiklon) iznad severne i severoistočne Evrope više puta je usmeravao hladni kontinentalni vazduh ka zapadu, dok je blagi atlantski vazduh jedva prodirao. Privremeno oslabljeni polarni vrtlog dodatno je olakšao prodor arktičkog vazduha.

Međutim, globalno je slika sasvim drugačija: uprkos hladnom vremenu u delovima severne hemisfere, januar 2026. bio je peti najtopliji u svetu od kako su počela merenja.

To je uglavnom bilo zbog činjenice da je Arktik u isto vreme bio topliji od proseka. To se uklapa u ukupnu sliku: dok se hladan vazduh kretao ka Evropi, Arktik je često bio prekriven blažim vazdušnim masama.

Takvi obrasci se često javljaju kada je polarni vrtlog narušen. Shodno tome obim morskog leda je takođe bio znatno ispod proseka. Ovo je pogoršano toplotnim talasima na južnoj hemisferi, koji su doveli do povećanja globalnih temperatura.