UV indeks zračenja: šta predstavlja, kako se meri, kako koristiti podatke?

Ultraljubičasti indeks, ili UV indeks je međunarodni standard za merenja jačine ultraljubičastog Sunčevog zračenja koje dospeva do Zemljine površine. Ovo zračenje može biti štetno po čoveka.

Skala UV indeksa kreće od nule, pa do jedanaest i više. U nastavku ćemo opisati vrednosti skale, koje se odnose na rizik od štetnih posledica nezaštićenog izlaganja Sunčevom zračenju, za prosečnu odraslu osobu.

Vrednosti UV indeksa od 0 do 2, zelena boja i opis nizak, označavaju nizak rizik. Vrednosti od 3 do 5, žuta boja i opis umeren, označavaju umeren rizik. Vrednosti od 6 do 7, narandžasta boja i opis visok, označavaju visok rizik, vrednosti od 8 do 10, crvena boja i opis vrlo visok, označavaju vrlo visok rizik, i vrednosti od 11 i više, ljubičasta boja i opis ekstremno visok, označavaju ekstremno visok rizik od štetnih posledica UV zračenja po zdravlje.

Prognoza UV indeksa u našoj aplikaciji dostupna je za aktuelan i narednih pet dana. Podaci se mogu videti i na satnom nivou, prognoza se redovno ažurira.

Prognoza UV indeksa u obzir uzima sve faktore koji utiču na ultraljubičasto zračenje koje dospeva do Zemljine površine: rastojanje između Zemlje i Sunca, ugao Sunčevog zračenja, količinu ozona u atmosferi, prozračnost atmosfere - koncentraciju određenih aerosola u vazduhu, nadmorsku visinu, refleksivnost leda/snega na tlu, prisustvo oblačnosti i magle.

Ozon je veliki apsorber UV zračenja, što je više ozona u atmosferi, to manje količine ultraljubičastog zračenja dospevaju do Zemljine površine. Ipak, poželjno je da ozona ima u višim slojevima atmosfere, a ne pri tlu, budući da je ovaj gas štetan prilikom udisanja.

Kada je atmosfera zamućena/zaprljana, dolazi do veće apsorpcije ultraljubičastog zračenja, jer ima više čestica aerosola u vazduhu. Kada je atmosfera čista/prozračna, veće količine UV zračenja dospevaju do tla. Oblaci i magla u velikoj meri apsorbuju i rasipaju UV zrake.

UV zračenje raste sa povećanjem nadmorske visine, jer je vazduh ređi i prozračniji. Što je veći položaj Sunca na nebu, to je veće UV zračenje, pa je tako UV zračenje veće leti nego zimi, i sredinom dana, tj. oko podneva.

Zemljina površina u izvesnoj meri reflektuje UV zrake, npr. trava, blato i voda u manjoj meri, pesak nešto više, dok sneg reflektuje veliku količinu UV zračenja, usled čega i zimi, naročito na planinama, lako može doći do opekotina na nezaštićenim delovima kože.