Planine bez snega u sred zime u Evropi, zatvorena skijališta

Bližimo se sredini zime, a širom Evrope snega i mrazeva nema kako u nižim, tako i u planinskim krajevima. Mnoga skijališta su zatvorena zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Krajem prve i početkom druge dekade decembra 2022. godine veći deo Evrope zahvatio je zimski talas (izuzev južnih predela kontinenta), koji je doneo mrazeve i sneg. U ovom talasu snega i mrazeva je na kratko bilo i u našem regionu.

S ranim zimskim prodorom, mnogi su pomislili da ovo nagoveštava jednu jaču zimu u Evropi, nakon blage zime 2021/22 koja je bila loša i za skijališta u Evropi.

Međutim krajem druge i tokom treće dekade decembra temperatura je počela da raste širom Evrope, kako u nižim tako i u planinskim krajevima. Ovo je eskaliralo sa istorijskim zimskim toplotnim talasom koji je doneo na stotine temperaturnih rekorda.

Temperatura je osetno porasla i na velikim nadmorskim visinama, pa se snežni pokrivač istopio ili znatno raskvasio, a gde je bilo padavina sneg je prešao u kišu. Uz ovako nepovoljne vremenske uslove, mnoga skijališta na Alpima kao i na drugim planinskim masivima zapadne, centralne i južne Evrope morala su da budu zatvorena.

Skijališta su zatvorena iz nekoliko razloga: nedostatak prirodnog snega, preostali sneg je previše mokar za zimske aktivnosti, neisplativost upotrebe uređaja za stvaranje veštačkog snega usled nepovoljnih vremenskih uslova. Tako su umesto ski staza neka skijališta i zimska odmarališta otvorila biciklističke staze i staze za pešačenje, budući da je sneg zamenilo blato.

U zimskom centru Adelboden u Švajcarskoj, gde će se narednog vikenda održati Svetski kup u skijanju, ski staze za takmičenje su pripremljene uz velike probleme usled nepovoljnih vremenskih uslova. Naime staze su gotovo celom dužinom pokrivene veštačkim snegom, budući da temperatura prelazi u plus i na visinima od 2000m.

Na priloženim snimcima je prikazana situacija početkom januara na skijalištima u Italiji, na severnim predelima Apeninskih planina.

Zime nema ni u našem regionu. Na Zlatiboru (nadm. visina stanice 1029m) i Kopaoniku (1711m) u trećoj dekadi decembra i početkom januara temperatura je povremeno bila i u dvocifrenom plusu, bez jutarnjih mrazeva ili uz slabe mrazeve.

Na Zlatiboru je poslednji snežni pokrivač (prema osmatranjima u 7h ujutru) osmotren oko 13. decembra i to simbolične visine od 1-2cm. Na Kopaoniku je u poslednjih mesec dana povremeno bilo manjeg snežnog pokrivača, čija visina nije prelazila 10cm i koji se kratko zadržavao.

Zimski uslovi se ne očekuju ni u nastavku sedmice u našem regionu, kako u nižim tako i u planinskim krajevima. Slično važi i za šire područje Evrope, izuzev severnih i istočnih predela kontinenta gde se očekuje jače zahlađenje.