Zbog čega je prognoza snega složena? Koji faktori odlučuju da li će padati sneg?

Na prvi pogled može delovati da je prognoziranje snežnih padavina prilično jednostavno – ako je dovoljno hladno i ima padavina, one će biti u obliku snega.

To neretko zaista jeste slučaj, ali u mnogim situacijama prognoziranje snega je znatno komplikovanije, a u nastavku teksta ćemo navesti neke od glavnih faktora koji utiču na to da li će padavine biti u obliku snega.

Temperatura vazduha se menja kako u horizontalnom, tako i u vertikalnom pravcu u atmosferi. Da li će padavine biti u obliku snega, ne zavisi samo od temperature vazduha pri tlu, već u velikoj meri i od temperature vazduha u sloju kroz koji pahulje prolaze na putu od oblaka do tla.

Ako je temperatura vazduha u većem delu ovog sloja oko i ispod 0°C, padavine pri tlu će biti u obliku snega. Ako postoji sloj vazduha sa temperaturom vazduha iznad 0°C između oblaka i podloge, doći će do topljenja pahulja. U tom slučaju vrsta padavina pri tlu će zavisiti koliko je topao i koje je debljine ovaj sloj vazduha, i na kojoj visini se nalazi.

Kao zaključak možemo izvesti da što je hladnije, to je prognoziranje snega jednostavnije, a i sneg je suvlji/praškast zbog manjeg sadržaja vlage, a što je temperatura vazduha bliža graničnim vrednostima, npr. između 0°C i 4°C, to prognoziranje snega postaje komplikovanije, a sneg je vlažniji.

Temperatura vazduha opada sa porastom visine, osim kada je prisutna temperaturna inverzija, i to obično za oko 1°C na 100m. Time zaključujemo da je na većim nadmorskim visinama veća šansa da temperatura vazduha bude povoljna za sneg od nižih predela. Ponekad kada je temperatura vazduha vrlo granična između kiše i snega, gotovo svaki metar nadmorske visine može biti presudan da li će padati kiša ili sneg.

Važna je i sama lokacija, tj. njeno okruženje, što takođe može imati uticaj na temperaturu vazduha. Urbane sredine su obično toplije od ruralnih sredina, a zimi je takođe obično toplije u blizini ili na obali velikih vodenih površina (okeana, mora, jezera, itd.).

Vetar je pored temperature vrlo važan faktor, jer meša vazduh u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Ukoliko vetar donosi hladnu vazdušnu masu, on može doprineti da kiša brže pređe u sneg, ali ako vetar donosi toplu vazdušnu masu, ili ima fenski efekat usled prebacivanja vazduha preko brdsko/planinskih predela, onda vetar zagreva vazduh i topi pahulje.

Pri graničnim temperaturnim uslovima, izražen vetar ponekad može sprečiti da padavine ohlade vazduh, budući da vetar konstantno meša slojeve vazduha, sprečavajući da temperatura opadne dovoljno da se pahulje ne tope.

Što je vazduh između oblaka i tla suvlji, to sneg može padati pri višim temperaturama vazduha, ponekad i prilično iznad 0°C, ali je tada važno da baza oblaka nije mnogo visoko, ili da vazduh nije previše suv, da padavine ne bi isparile pre dospevanja do tla. S druge strane, što je vlažnost vazduha veća, to je potrebna niža temperatura vazduha da bi padavine bile u obliku snega.

Nije dovoljno da svi navedeni parametri budu zadovoljeni za sneg, ako nema oblaka i padavina. Zbog toga je važna prognoza putanje i intenziteta frontova i ciklona, kao glavnih sistema koji donose padavine.

Prognoza kada su u igri ovi sistemi može biti vrlo promenljiva, pa sve izvan opsega prognoze od 3 dana može biti podložno većim promenama, a ponekad čak i prognoza za dan unapred može biti neizvesna. Male promene u putanji i jačini ovih sistema, mogu usloviti drugačiju raspodelu temperature, vetra, padavina...