Zašto lišće menja boju i opada sa drveća u jesen?

Jedno od obeležja jeseni je promena boje i opadanje lišća. Zbog čega dolazi do ove pojave?

Drveće se primarno hrani preko svojih listova u kojima se vrši proces fotosinteze, putem koga se proizvode hranljive materije. Za ovaj proces neophodni su sunčeva svetlost, toplota, ugljen-dioksid i voda, što sugeriše da je potrebno mnogo energije da bi se ovim procesom proizvele hranljive materije.

U toku hladnog dela godine toplote i sunčeve svetlosti nema dovoljno za vršenje procesa fotosinteze, tako da kako se dan krati i biva sve hladnije, tako biljka počinje da se priprema za fazu mirovanja tokom zime, što se ogleda u promeni boje i opadanju lišća.

Drvo na ovaj način sebe štiti i čuva za narednu toplu sezonu. U toku jeseni drvo počinje da povlači proizvedene hranljive materije iz listova u grane, stablo i koren, kako bi ih sačuvalo za proleće, kada će od njih pustiti nove pupoljke.

Zatim počinju da se zatvaraju žilice koje provode hranljive materije i vodu između grana i listova, na tom prelazu se stvara membrana koja će zaštiti grančice od ranica nastalih opadanjem listova.

Tako u listovima prestaje da se vrši proces fotosinteze, pa se time prekida stvaranje dominantnog pigmenta hlorofila koji listovima daje zelenu boju, pa do izražaja dolaze pigmenti drugih boja koji su takođe prisutni u listu. Ovi pigmenti mogu imati razne boje, poput žute, narandžaste i crvene.

Vremenom se žilice koje drže list za granu osuše, i uz vetar i kišu lišće počinje da opada. List i posle određenog vremena kada opadne zadržava lepe boje, sve dok se preostali pigment ne raspadne i ne dođe do sušenja. Lišće koje opadne đubri zemljište oko drveta, jer se u procesu raspadanja oslobode preostale hranljive materije.

Kada listovi ne bi opali tokom zime, drvo bi imalo suvišnu materiju na sebi koju bez procesa fotosinteze ne bi moglo da prehrani/održi u životu. Zbog toga drveće prelazi u fazu mirovanja i održavanja samo najotpornijih i ključnih delova biljke tokom zime.

Mraz bi takođe uslovio pucanje i izmrzavanje ćelija listova i grančica, što bi dovelo do trajnih oštećenja i uginuća. Lišće takođe može da zadrži znatno veću količinu snega od golih grana, pa se time opadanjem lišća sprečava i lomljenje grana.