Od prošlog vikenda (6. i 7. jul) tropske temperature počele su da zahvataju područje jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, uz dnevnu temperaturu preko 30°C, i noćnu temperaturu preko 20°C u mnogim mestima. Iz dana u dan postajalo je sve toplije, kako danju, tako i noću, pa su maksimalne temperature počele da prelaze 35°C, a ponegde da dostižu vrednosti oko 40°C.

Najviša izmerena temperatura u zemljama jugoistočne Evrope 13. jula 2024: Grčka i Severna Makedonija 42°C, Bosna i Hercegovina i Mađarska 41°C, Srbija, Rumunija, Bugarska, Albanija, Moldavija i Ukrajina 40°C, Crna Gora 39°C, Hrvatska 37°C. Vrlo visoke vrednosti temperature očekuju se i u nedelju 14. jula, kao i prvom delu naredne sedmice, pa nije isključeno da budu izmerene još više vrednosti od navedenih.

Treba napomenuti da su navedene temperature izmerene po međunarodno utvrđenim propisima, što podrazumeva da je termometar smešten u meteorološki zaklon kako bi bio zaklonjen od direktnog sunčevog zračenja, iznad travnate površine na 2 metra visine. Nije uvek moguće zadovoljiti ove propise, pa se ispravnost merenja u tim slučajevima obezbeđuje na druge načine. Ovi propisi se primenjuju kako bi izmerena temperatura vazduha bila reprezentativna za što šire područje i sa što manje neprirodnih uticaja na vrednost temperature.

Na putevima, kao i urbanim sredinama gde ima dosta betona, asfalta, zidova i drugih neprirodnih materijala, vazduh se brže i znatno više zagreva tokom dana od zelenih i prirodnih površina, pa otuda deluje da meteorolozi ne saopštavaju pravu vrednost temperature, budući da zvanično izmerena temperatura može biti niža od one koju lično osetimo ili izmerimo. Na ovakvim lokacijama je zaista moguće da temperatura vazduha bude preko 40°C, a podloge preko 50°C.

Ipak, meteorolozi nas ne lažu, već je razlika u mestu i u kakvim okolnostima se temperatura vazduha meri. U svakoj ulici, stambenom bloku, na velikoj saobraćajnici temperatura vazduha je različita, pa merenja u takvim okolnostima nisu reprezentativna za šira područja, već samo za usko područje. Tako se između dve ulice ili stambena bloka temperatura može razlikovati i nekoliko stepeni. Nije moguće imati meteorološka merenja na svakom kilometru, pa se zato gleda da lokacija na kojoj se vrše merenja odražava sliku na što širem području, ne samo u gradu, već i u okolini.

Nije čak sigurno da postoji jasno deklarisan propis po kome bi se uvelo vanredno stanje ako bi izmerena temperatura vazduha bila preko 40°C. U Srbiji je npr. već danima i zvanično proglašen najviši stepen upozorenja (crveni meteo-alarm) na visoku temperaturu vazduha.

U nekim oblastima jugoistočne Evrope beleže se i izuzetno tople noći, s minimalnom temperaturom oko i iznad 25°C. U Vršcu 48 sati temperatura nije pala ispod 30°C, budući da je 13. jula minimalna temperatura bila 30.6°C, a 14. jula 31.2°C. Iste noći zabeležena je i najviša minimalna temperatura ikada u Rumuniji sa 29.6°C u mestu Oravita, nedaleko od Vršca. Treba podsetiti da su ove vrednosti u domenu prosečne maksimalne temperature za jul!

Minimalna temperatura od 31.2°C izmerena u Vršcu je vrlo verovatno najviša minimalna temperatura ikada izmerena u Srbiji. U Beogradu je 13. jula minimalna temperatura bila 27.3°C, a 14. jula 27.5°C. Ove vrednosti su nadomak rekorda za najvišu minimalnu temperaturu zabeleženu u Beogradu od kad su započela merenja 1888. godine.

Na Zlatiboru na 1029m nadmorske visine zabeležene su čak tri tropske noći u nizu, tj. minimalna temperatura >=20°C, od 12. do 14. jula.