Kada se očekuje dolazak toplih ili vrućih dana, i nakon neobično toplog ili vrućeg perioda, u prognozi vremena i klimatskim izveštajima redovno se može naići na određene termine za koje možda i nije jasno šta se pod njima podrazumeva, pa ćemo u nastavku teksta navesti definicije za pojmove s kojima se obično susrećemo.

Letnji dan je dan sa maksimalnom temperaturom vazduha >=25.0°C. Tropski dan je dan sa maksimalnom temperaturom vazduha >=30.0°C.

Tropska noć je zapravo dan sa minimalnom temperaturom vazduha >=20.0°C. Kažemo noć jer se minimalna temperatura obično dostiže u noćnim i ranim jutarnjim satima, ali se ovde zapravo misli na minimalnu temperaturu vazduha za 24h.

Postoje razne varijacije u definiciji pojma toplotni talas, što varira od zemlje do zemlje. Ono što je zajedničko za sve zemlje je da se pod toplotnim talasom podrazumeva duži period sa temperaturom vazduha znatno iznad prosečnih vrednosti za posmatrano područje i doba godine.

Dakle pojam toplotni talas se može primeniti u bilo koje doba godine i za bilo koje podneblje. Ono što varira od zemlje do zemlje je koliko dana u nizu temperatura treba da bude znatno iznad normale da bi se proglasio toplotni talas, obično je u pitanju niz od minimum 2, 3 ili 5 dana.

Drugi parametar koji varira od zemlje do zemlje po pitanju toplotnog talasa je koliki je prag temperature koji treba da se pređe, tj. koliko temperatura treba da bude iznad prosečnih vrednosti. Ovo u velikoj meri zavisi od klimatskih odlika posmatranog podneblja. Npr. stanovnici mediteranskih i skandinavskih zemalja drugačije percipiraju dan s temperaturom oko 30°C.

Za toplotni talas se prvenstveno posmatra maksimalna temperatura vazduha, ali se takođe u obzir uzima i minimalna temperatura vazduha, naročito kada su noći tople, pa ne donose rashlađenje od dnevne vrućine.

Tropski talas je pojam koji se obično vezuje za letnje mesece, koji navodimo kada imamo niz tropskih dana, kojima ujedno mogu biti priključene i tropske noći.

Toplotni talasi mogu imatu višestruke uticaje na prirodu i društvo: kod ljudi i životinja na opšte stanje/zdravlje, mortalitet, produktivnost i aktivnosti, potrošnju vode i struje, poljoprivredu i vegetaciju, šumske požare, infrastrukturu, itd.

Zbog toga je važno prognoziranje toplotnih talasa, kako bi društvo na vreme bilo obavešteno i da bi se preduzele određene mere ako je neophodno. Uvođenje navedenih pojmova je takođe važno iz klimatološkog aspekta, da bi se ispratile promene u broju letnjih dana, tropskih dana i noći, a takođe promene u učestalosti, dužini i intenzitetu toplotnih talasa, budući da su ovi pojmovi činioci klime.