Toplo i ekstremno sušno leto 2022. godine u Evropi

Leto 2022. godine je širem području zapadne, centralne i južne Evrope donelo brojne tropske talase i pretežno suve i sunčane uslove. Suvom i toplom letu prethodio je i manjak padavina u toku zime i proleća.

Kombinacija dužih stabilnih-suvih perioda praćenih temperaturama iznad proseka u višemesečnom periodu doprinela je razvoju jake i rasprostranjenje suše u Evropi. Posledice ove suše i toplih perioda su višestruke.

Suvi i topli uslovi doneli su brojne šumske požare u više zemalja Evrope. Od 2006. godine od kada se vrši satelitski monitoring požara na području Evrope, u toku 2022. god. do polovine avgusta je kumulativno izgorela rekordno velika površina zemljišta u Evropi posmatrano u hektarima. Šumskih požara je bilo i u našem regionu.

Nizak nivo podzemnih voda, reka, jezera i drugih akumulacija doneo je probleme u snabdevanju pijaćom vodom i proizvodnji električne energije, kako putem hidroelektrana, tako i nuklearnih postrojenja, budući da ona koriste rečnu vodu za hlađenje reaktora.

Tako se u brojnim zemljama Evrope stanovništvo poziva na racionalnu potrošnju vode i struje, kako bi se sprečila nestašica i restrikcije ovih resursa, dok su u nekim regijama Evrope uvedene restriktivne mere zbog kritičnog stanja raspoloživosti ovim resursima.

Neke od većih evropskih reka i jezera imaju drastično niži vodostaj od normale, neke su i na rekordno niskom nivou i gotovo pred presušivanjem, pa praktično više izgledaju kao potoci nego kao reke. Ranije ovog leta smo pisali o primeru reke Po u Italiji, a na sledećoj slici se može videti stanje najveće reke Francuske - Loare:

Manjak padavina dovodi do nižih zaliha vlage u zemljištu, pa biljke otežano dolaze do vlage koja im je potrebna za rast i razvoj, pritom sunčano i toplo vreme povećava isparavanje vode sa tla i vegetacije. Nizak nivo reka i jezera/akumulacija je otežao ili potpuno onemogućio navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, pa će tako u nekim regijama Evrope i na određenim kulturama prinos biti lošijeg kvaliteta, dosta umanjen ili zanemarljivo mali.

Dugotrajan smanjen protok vode u rekama i nivo vode u jezerima/akumulacijama, kao i znatno viša temperatura vode od uobičajene može biti pogubna po vodene ekosisteme. I zapadni deo Sredozemnog mora je znatno topliji od proseka tokom čitavog leta.

Sa problemima se suočavaju i kopneni ekosistemi. Životinje teže nalaze pijaću vodu, vegetacija se suši a ona najosetljivija i odumire, lišće na određenim vrstama drveća biva osušeno i opada mnogo ranije nego što je to uobičajeno.

Zbog manjka padavina u toku prethodne zime i proleća na Alpima je bilo znatno manje snega od uobičajenog, pa neka skijališta na nižim visinama čak nisu bila u funkciji. Nakon takve zimske sezone, na proleće i početkom leta u par navrata saharski pesak je prekrio i obojio prisutan snežni pokrivać, o čemu smo ranije pisali.

Kombinacija obojenog snega (koji manje reflektuje sunčevo zračenje nego čist-beli sneg), sunčanog vremena i visokih temperatura i na velikim nadmorskim visinama, dovela je do rekordne stope topljenja snega, leda i glečera na Alpima. Na sledećem snimku se može videti stanje na najvišem vrhu Alpa – Monblanu:

Srbija takođe oseća posledice suše koja je zahvatila šire područje Evrope. To se prvenstveno ogleda u niskom vodostaju reka, kako onih koje izviru u našoj zemlji, tako i onih koje u našu zemlju dolaze iz drugih zemalja, uključujući i veće reke poput Save i Dunava.

U određenim delovima zemlje takođe postoji i značajan deficit padavina u prethodnim mesecima, koji je najveći u pojedinim delovima Vojvodine. Tako je na području Zrenjanina od početka maja do sredine avgusta 2022. god. palo svega 48mm kiše (najsuvlji jun i jul u ovom gradu od kad se vrše merenja), dok je prosečna suma padavina za taj period oko 250mm. Kao i u delovima Evrope, sušnom letu prethodio je i suvlji period od početka godine, tako da je u pitanju višemesečna suša.