Početkom 3. dekade juna 2025. pisali smo o prvom prodoru hladnog vazduha prema južnoj polovini Južne Amerike, i tok prilikom najavili da se očekuje još nalet vazduha polarnog porekla u završnici juna i početkom jula, što je i usledilo.

Tako su 3. dekada juna i prvi dani jula doneli mraz širom Argentine, Čilea, Urugvaja, pa čak i u delovima Paragvaja i južnim predelima Brazila! Uglavnom su beleženi slabi do umereni jutarnji mrazevi, ponegde čak i jaki mrazevi, naročito u Patagoniji gde je lokalno bilo blizu -20°C. I dnevne temperature su bile niske, u nekoliko dana maksimalna temperatura bila je ispod 10°C, pa čak i oko/ispod 5°C.

Ovo je jedan od najintenzivnijih i dužih hladnih talasa u poslednjih par decenija u južnoj polovini Južne Amerike. U nekim mestima izmerene su rekordno niske minimalne/maksimalne temperature za jun/jul, ili među najnižim vrednostima od kad su počela merenja.

Mrazevi i niske dnevne temperature su doneli rizik od nastanka štete na voću, povrću, žitaricama, kafi, itd., naročito na jugu Brazila. U nekim oblastima poljoprivrednici su primenili mere kojima bi umanjili štetu od mraza, poput zadimljavanja i kvašenja. U nekim oblastima mraz je uslovio zaleđivanje i pucanje cevi za vodu. Zaledile su se i neke vodene površine (potoci, kanali, bare, vodopadi, itd.) usled dužeg niza dana s mrazom. Bilo je i slane, inja i ledenica, što je doprinelo zimskom ambijentu.

Mestimično je bilo i snežnih padavina, naročito u višim predelima Argentine i Čilea, u Argentini ponegde čak i u nižim predelima, ponegde-prolazno se zabelelo i na obali Atlantika. Sneg je pao čak i u najsuvljoj pustinji na svetu – Atakami, u oblasti između Argentine i Čilea, na nadmorskoj visini od oko 2900m, dok je subjektivni osećaj temperature je bio i do -28°C, usled niske temperature i jakog vetra.