Kako dolazi do smanjenja vidljivosti pri magli? Kako magla prividno dobija belu boju, i koje sve optičke pojave mogu pratiti maglu?

U ranijim objavama pisali smo šta je magla kao pojava, pri kojim uslovima nastaje i kako dolazi do njenog razilaženja, a takođe i koje su posledice magle i zbog čega je magla komplikovana za prognoziranje. U ovoj objavi navešćemo neke od optičkih karakteristika magle.

Kada Sunčeva svetlost, koja je u osnovi bela, naiđe na milione sićušnih kapljica vode u magli, dolazi do rasipanja Sunčeve svetlosti o kapljice magle, i to svih boja u spektru gotovo podjednako. Kada se sumira ukupan efekat svih rasipanja svetlosti o kapljice, dolazi do svojevrsnog poništavanja ovog efekta i ponovnog formiranja bele svetlosti, što daje privid da je magla bele boje, naročito kada se posmatra odozgo, recimo s planina, iz aviona ili sa meteoroloških satelita.

Magla može delovati i tamnije, u zavisnosti od položaja i jačine izvora svetlosti, kao i od debljine sloja magle i njene gustine.

Što je veća gustina magle, to je više mikroskopskih kapljica vode koje lebde u vazduhu. Iako su pojedinačne kapljice nevidljive oku zbog izuzetno malih dimenzija, vidljivost u magli je smanjena zbog ukupnog efekta brojnosti ovih kapljica.

Što je veće rastojanje između posmatrača i predmeta, to je više kapljica između koje ga zaklanjaju, a kako se približavamo predmetu, to je manje kapljica između, pa polako počinju da se uočavaju konture predmeta, koji se sve bolje vidi kako se rastojanje smanjuje.

Kada je sloj magle relativno tanak, a iza posmatrača se nalaze Sunce i vedrina, ispred posmatrača na magli se može pojaviti luk poput duge, ali koji je bele boje. Princip nastanka maglenog luka je isti kao kod duge, ali razlika u boji dolazi od različitih dimenzija kapljica magle i kapi kiše.

Kada se posmatrač nalazi iznad sloja magle (ili oblaka), a pozicioniran je između izvora svetlosti (Sunca) i sloja magle, oko svoje senke ili senke predmeta (aviona, planina, zgrada, itd.) na vrhu sloja magle (oblaka) može se videti jedan ili više koncentričnih obojenih prstenova, pa se ova optička pojava naziva glorija. Unutrašnja ivica prstena je obično ljubičate, a spoljašnja ivica crvene boje.

Kada je senka posmatrača na magli izdužena, zbog nižeg položaja Sunca, prstenovi glorije na senci posmatrača se nazivaju i Brokenski duh, zbog neobičnog izgleda ove pojave i planinskog vrha Broken u Nemačkoj gde se ova pojava često može osmotriti.