Krpelji - narušioci uživanja u prirodi i potencijalni izvor zaraznih bolesti

Krpelji su paukoliki ektoparaziti – neophodno im je telo domaćina (čoveka ili životinje) kako bi preživeli i razmnožavali se, tako što se zakače na kožu domaćina iz kojeg crpe hranljive materije putem krvi. Nakon uboda na koži domaćina se obično zadržavaju od 3 do 10 dana.

Mesto uboda obično ne boli niti svrbi, pa je teško primetiti da se krpelj zakačio osim ako se ne opazi. Oko mesta uboda se obično pojavljuje crvenilo na koži, a i dimenzije krpelja se povećavaju što je duže zakačen na kožu

Krpelji prenose mnoge zarazne bolesti, od kojih je najpoznatija i najopasnija lajmska bolest. Ipak, ukoliko primetite krpelja na sebi ili ljubimcu, ne treba odmah paničiti, budući da je po statistikama oko 30-40% krpelja na našim prostorima zaraženo.

Što se brže uoči da se krpelj zakačio, to su manji rizici od prenošenja zaraze na domaćina. Čak je i lajmska bolest relativno bezopasna ako se detektuje na vreme, ali može imati dugoročne posledice u slučaju kasnog otkrivanja.

Sezona krpelja traje od proleća do jeseni, obično se najveći broj uboda krpelja registruje u maju i junu. Pogoduju im toplota, vlaga i senovita mesta, dok im ne prijaju suvi i vrući uslovi, i direktno Sunce. Mrazevi im ne smetaju za vreme mirovanja tokom zime.

Krpelji se za domaćina čvrsto zakače pomoću kukica koje imaju na prednjim nogama, i to obično na dlaku ili garderobu, pa tek onda dolaze do izložene kože. Krpelji ne mogu da lete ni da skaču već se lagano kreću uz biljku ili po tlu. Na domaćina se zakače kontaktom domaćina uz tlo ili biljku na kojoj se nalazi krpelj, ili padom krpelja s biljke na domaćina (recimo s krošnje drveta).

Mogu se javiti bilo gde u prirodi gde ima bilja – na travnjaku, livadi, šumi, gustom rastinju, parkovima, baštama, ispod nagomilanog lišća, na zemlji itd. Obično se krpelji popnu do izloženog ili najvišeg dela biljke, gde čekaju da domaćin dođe i pokupi ih u prolazu. Reaguju na miris domaćina.

Postoje brojne zablude i verovanja o vađenju krpelja, od kojih mnoga često mogu biti kontraproduktivna i čak povećati rizik od nastanka infekcije! Najbolje je da kada primetite krpelja na čoveku ili životinji, da se za vađenje obratite lekaru ili veterinaru.

Koliko god pažljivo pristupite vađenju krpelja, ostaje šansa da deo krpelja kojim se zakačio za kožu ostane u koži, ili da stres krpelja prilikom njegovog vađenja izazove da krpelj u krvotok domaćina ubrizga supstance koje mogu dovesti do zaraze.

Krpelji traže zaklonjena mesta na domaćinu, kao što su dlake – kosa, prevoji/nabori kože – ispod pazuha, iza uha, prepona, itd.

Nakon boravka u prirodi, pa čak i u bašti, poželjno je proveriti odeću, kožu i kosu, jer se krpelji obično ne zakače istog trena kako dospeju na domaćina, tako da i tuširanje odmah nakon boravka u prirodi takođe može pomoći. Svetla odeća pomaže da se krpelj lakše uoči.

Dugi rukavi, duge nogavice i duže čarape takođe pomažu prilikom boravka u prirodi. Pre boravka u prirodi mogu se namazati i repelenti za insekte, koji će odbiti krpelje. Obratite pažnju i na kućne ljubimce, jer i oni mogu biti domaćini krpeljima, a krpelj takođe može preći s njihove dlake na čoveka, nakon boravka ljubimca u prirodi.

Na javnim površinama se obično vrše određeni hemijski tretmani koji smanjuju rizik od pojave krpelja. Što je zelena površina manje uređena, i što je vegetacija gušća, viša, vlažnija i senovitija, to je rizičnija za pojavu krpelja.