Vihor - vrtlog od prašine i sena zabeležen u Srbiji i Bosni i Hercegovini

Prva polovina juna 2025. donela je suvo, sunčano i toplo vreme u našem regionu, pa otud ne čudi što su prethodnih dana uočene pojave vihora, kao što se može videti na priloženim snimcima – prvi snimak dolazi iz okoline Odžaka u BiH, a drugi snimak iz okoline Kraljeva. Treći snimak je priložen kao još jedna ilustracija vihora, napravljen je 2018. godine u Holandiji.

Vihor spada u lokalne vazdušne vrtloge, zajedno sa trombama, pijavicama i tornadima. Međutim, jedino formiranje vihora nije vezano za oblake, već se javlju pri suvom i sunčanom vremenu. Redovno se osmatraju i na našim prostorima, naročito tokom toplih letnjih popodneva.

Za nastanak vihora odgovori su intenzivno zagrevanje podloge u toplim i sunčanim danima, i strujanje vazduha. Jako zagrevanje vazduha pri tlu dovodi do formiranja uzlazne struje vazduha, dok vetar stvara rotirajuću komponentu ove uzlazne struje i utiče na pravac premeštanja vihora. Ako je vetar isuviše izražen, ne može doći do formiranje vihora.

Kada se vihor formira, može podići pesak i prašinu sa tla, lišće i pokošenu travu/seno, i druge lakše predmete, što omogućava da vihor postane vidljiv oku. Vihor je obično malog prečnika, kratkog trajanja i bezopasan po okolinu. Međutim, vihori ređe mogu imati veći prečnik, duže trajanje i generisati jače vetrove, te podići i nešto teže predmete, pa mogu naneti povrede i štetu.

U pustinjskim oblastima vihore nazivaju pustinjskim đavolima. Vihor se može formirati i zimi, podižući sneg sa tla, a takođe i u zoni požara, uvlačeći u cirkulaciju vrtloga dim i vatru.