Vrhunac zime, a snega retko gde ima, malo snega i na planinama

Krajem januara i početkom februara snega je retko gde ostalo na Balkanu, uglavnom samo u višim planinskim krajevima, ali je čak i u tim predelima visina pokrivača manja od prosečnih vrednosti.

Zima uveliko odmiče, u ovo doba godine – krajem januara i početkom februara, zastupljenost snežnog pokrivača i njegova visina trebalo bi da budu najveći. Međutim, u ovim trenucima snega (prirodnog) ima samo u višim planinskim krajevima, kako u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, tako i u ostalim zemljama na Balkanu.

Od svih meteoroloških stanica u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, u nedelju 2. februara prirodnog snega bilo je samo na Bjelašnici oko 70cm, Kopaoniku 22cm i Vlasina Okruglici 2cm. Dakle prirodnog snega je uglavnom ostalo tek na visinama oko i iznad 1500 metara nadmorske visine, i to je visina pokrivača manja od proseka za ovo doba godine.

Iako se narednih dana očekuje zahlađenje i povratak jutarnjih mrazeva, prema poslednjim prognozama biće uglavnom suvo vreme, pa se ne očekuje poboljšanje situacije sa snegom. Na slikama iznad prikazane su trenutne prognoze za narednih 14 dana na Kopaoniku, Jahorini i Žabljaku.

Snežni pokrivač ima višestruki značaj tokom zimskog perioda, poput zaštite biljaka od mrazeva, za zimske sportove i turizam, kao rezerva/zaliha vode, itd.

Krajem januara i početkom februara snežnog pokrivača nije bilo ni širom Evrope, čak je i Moskva ostala bez snega. Snega je bilo samo u višim planinskim krajevima, i u severnim i daljim istočnim predelima Evrope. U mnogim zemljama Evrope tokom 3. dekade januara zabeležene su prolećne temperature, a u Srbiji i rekordno visoke januarske temperature u čak 9 gradova.