Sunčanica i toplotni udar: simptomi, prva pomoć, preventivne mere

Sunčanica i toplotni udar
Prekomerno sunčanje i izloženost toploti

U sunčanim i toplim letnjim danima treba se sačuvati od sunčanice i toplotnog udara.

Vrući i sunčani letnji dani donose rizik od sunčanice i toplotnog udara ukoliko nismo dovoljno oprezni. Koji su simptomi i prve mere pomoći?

Sunčano i toplo vreme u letnjim danima mnogima donosi radost i uživanje u aktivnostima tipičnim za leto. Ipak, ako telo dobije previše sunca i toplote, radost se brzo može pretvoriti u suprotno. Svako ko je predugo izložen Suncu nezaštićen, a takođe se i fizički napreže, izlaže se riziku od sunčanice, pa čak i od toplotnog udara koji može biti opasan po život.

Po čemu se razlikuju sunčanica i toplotni udar? Šta treba uraditi kada primetite prve simptome, kada pozvati lekara? U nastavku saznajte više o uzrocima, simptomima i merama prve pomoći.

SUNČANICA: preduga izloženost Suncu

Uzrok: Sunčanica se javlja kada su glava i vrat predugo izloženi Suncu. Tada nastalo dugotalasno toplotno zračenje zagreva moždane ovojnice i pokreće inflamatorne reakcije, koje u ekstremnim slučajevima mogu napredovati u oticanje mozga.

Simptomi: Simptomi sunčanice su različiti. Lako se mogu povezati sa drugim tegobama i bolestima, jer se znaci često javljaju tek nekoliko sati nakon intenzivnog sunčanja. Najčešći simptomi su: glavobolja, vrtoglavica, crvenilo i osećaj vrućine u glavi, mučnica, groznica, konfuzija, slabost i umor, bol i ukočenost u vratu.

UV zraci: štetni efekti i zaštitaopširnije

Mere prve pomoći: Ako se sumnja na sunčanicu, pogođenu osobu treba odmah skloniti u hlad. Osoba ne bi trebalo da leži, već bi trebala da drži glavu u uspravnom položaju, jer se time smanjuje dotok krvi u glavu i ublažava opterećenje mozga. Ohladite glavu pogođene osobe hladnim peškirima. Pogođenoj osobi treba dati dosta vode za piće, koja bi trebala da bude sveža, ali ne ledena.

TOPLOTNI UDAR: regulatorni mehanizmi organizma van funkcije

Uzrok: Oprez, toplotni udar je mnogo opasniji od sunčanice. Toplotni udar je izazvan fizičkim prenaprezanjem u vrućem okruženju.

Simptomi: Simptomi toplotnog udara uključuju naglo povećanje telesne temperature, koja može biti čak i iznad 40°C. Najčešći simptomi toplotnog udara su halucinacije i zamućenje svesti, visok puls, nizak krvni pritisak, osećaj slabosti, grčevi, suva i vruća koža.

Mere prve pomoći: Važno je pogođenu osobu odmah skloniti u hladovinu. Razgovarajte s osobom, i pokušavajte da je održite svesnom. Ako možete, dajte pogođenoj osobi nešto da popije. U većini slučajeva, preporučljivo je pozidanje nogu. Glava takođe treba da bude blago podignuta. Ako se osoba već srušila, postavite je u navedeni položaj za oporavak. Da biste regulisali pregrevanje, na telo takođe treba da stavite vlažne krpe/peškire ili rashlađene predmete. Odmah pozovite lekara. Kao posledica toplotnog udara, mozak može da otekne, a otok može biti i opasan po život.

TOPLOTNA ISCRPLJENOST: rani signali koje telo šalje

Toplotna iscrpljenost takođe može biti opasna po zdravlje, buduće da može uznapredovati do toplotnog udara. Međutim, ako prepoznate prve simptome, na vreme možete preduzeti odgovarajuće mere.

Toplotna iscrpljenost nastaje usled obilnog znojenja, zbog kojeg usledi nedostatak vode i soli u organizmu. Zbog toga je važno brzo nadoknaditi gubitak vode i elektrolita, na primer mineralnom vodom, ili mešavinom ceđenog soka i vode.

I u slučaju toplotne iscrpljenosti, pogođene osobe treba da se sklone u senovito mesto, rashlade i prilegnu. Onda se telo obično brzo regeneriše samo od sebe. Ako se simptomi ignorišu, mogu se javiti grčevi ili čak toplotni udar, usled gubitka elektrolita.

Prekomerna izloženost organizma toploti, naročito usled dužeg stajanja na suncu, za posledicu može imati i nesvesticu. Osoba se onesvesti usled naglog pada krvnog pritiska, uslovljenog širenjem krvnih sudova izazvanog toplotom, što uzrokuje kratkotrajno nedovoljno snabdevanje mozga.

ZAKLJUČAK: kako prevenirati navedene tegobe

Izbegavajte prekomerno izlaganje sunčevoj svetlosti i težu fizičku aktivnost u najtoplijem delu dana, pronađite senovita mesta, planirajte aktivnosti i rekreaciju/trening u jutarnjim i večernjim satima.

Redovno se rashlađujte, npr. tuširanje mlakom ili svežom vodom štiti od pregrevanja tela, a može pomoći i redovno pranje zglobova ruku i podlaktica hladnom vodom, jer ovo pomaže cirkulaciju. Redovno se hidrirajte, zaštitite se adekvatnom odećom, naočarima i šeširima.

Saveti za osveženje u vrućim danimaopširnije

Posebnu pažnju treba obratiti na rizične grupe ljudi, poput dece, starijih, i fizički slabih ljudi, budući da su ove grupe posebno podložne sunčanici i toplotnom udaru.

Imajte na umu da i životi i zdravlje životinja takođe mogu biti ugroženi prekomernim izlaganjem Suncu i vrućini, i dehidratacijom.

Urednički tim Vreme & Radar

Više o temi