Vihor – pustinjski đavo: spektakularni snimci i način formiranja

Vihor/pustinjski đavo je vrsta lokalnog atmosferskog vrtloga. Formira se u najtoplijem delu dana, obično iznad ravničarskih krajeva, u sunčanim danima sa slabim vetrom, kada postoji intenzivno zagrevanje podloge, koje dovodi do zagrevanja vazduha uz podlogu i njegovog podizanja.

Obično se formiraju iznad golog i suvog zemljišta, ili iznad zemljišta sa niskom vegetacijom, jer se takvi tipovi zemljišta brže i znatno više zagrevaju. Zbog toga se vrtlozi prašine češće formiraju i dostižu jači intenzitet u krajevima sa suvom i toplom klimom, poput pustinja, pa otuda i potiče naziv pustinjski đavo.

U njima se vazduh uzdiže od podloge i kreće oko vertikalne ose - vrtloži. Ovi vrtlozi obično kratko traju i ne nanose veću štetu. Njihov prečnik i visina može biti od oko jednog metra, pa do nekoliko desetina metara. Oni kovitlaju prašinu, pesak, lišće, pokošenu travu i lakše predmete. Ponekad vihori/pustinjski đavoli mogu biti intenzivniji i pričiniti manju štetu.

Iako vihor/pustinjski đavo vizuelno podseća na tornado, budući da i kod vihora postoji vrtložno kretanje i vidljivi levak nastao od podignute prašine/peska, vihori su znatno slabijeg intenziteta i kraćeg trajanja od tornada, i njihovo formiranje nije vezano za oblake, već započinje od podloge pri sunčanom vremenu, dok se tornada spuštaju ka zemlji iz baze olujnih oblaka.

Vihori-vrtlozi prašine se mogu osmotriti i u našim krajevima, obično u ravničarskim predelima tokom letnjih popodneva.