Sezonska prognoza za leto 2023. god. – naučni pristup i narodno verovanje

Tokom tradicionalne manifestacije "Sechseläuten" u Cirihu u Švajcarskoj, svake godine u aprilu se vrši paljenje sneška poznatog pod nazivom "Böögg". Figura u obliku sneška simbolizuje zimu, koja se ovim događajem ispraća. Prema verovanju, dužina gorenja ove figure daje prognozu vremenskih uslova za predstojeće leto.

Što za kraće vreme ova figura izgori/eksplodira, to će vremenski uslovi tokom leta biti "bolji". Ove godine figura Böögg je izgorela tek nakon 57 minuta što je rekordno dugo vreme, i to sugeriše "loše“ vremenske prilike za leto. Ipak, da li su vremenski uslovi "dobri" ili "loši" u izvesnoj meri zavisi i od perspektive posmatrača.

Prognoze dobijene tokom ove manifestacije su u prošlosti naravno bile i pogrešne, te leto ne treba otpisivati. Tako je recimo u prošloj 2022. godini figura izgorela/eksplodirala tek nakon 38 minuta, što je takođe sugerisalo lošije vremenske uslove za leto, a leto 2022. godine je zapravo bilo jedno od najsunčanijih i najtoplijih u tom delu Evrope, a ujedno i jedno od najtoplijih u Srbiji.

Meteorološka služba Švajcarske je čak istražila da li postoji korelacija između vremena gorenja figure tokom ove manifestacije i srednje letnje temperature, i istraživanje je pokazalo da prošlogodišnja loša prognoza nije bila izolovani slučaj, te da Böögg nije pogodan prognostičar iz statističkog aspekta.

Za razliku od prognoze dobijene ovom figurom, dugoročne prognoze raznih meteoroloških službi pokazuju da će leto 2023. godine vrlo verovatno biti toplije od proseka u većem delu Evrope, uključujući i područje Balkana. Prema aprilskom ažuriranju evropskog modela - ECMWF, veći deo Evrope ima verovatnoću veću od 70% za leto toplije od proseka, što se može videti na slici iznad.

Što se tiče prognoze padavina za leto 2023. godine, kod evropskog modela nema izraženog signala ni za suvlje ni za vlažnije leto od proseka na području Balkana, dok za centralnu Evropu postoji manja verovatnoća za suvlje leto od proseka.

Oprez je međutim potreban i sa sezonskim prognozama. Za razliku od uobičajenih vremenskih prognoza, sezonske prognoze ne govore koliko toplo će biti i koliko će padavina pasti, već ukazuju kolika je verovatnoća da uslovi budu topliji/vlažniji od proseka. Takođe je važan i referentni period u odnosu na koji se prognozirana verovatnoća, a u slučaju evropskog centra referentni period je od 1993. do 2016. godine.

Sezonske prognoze dakle više služe da ukažu na trendove vremena, jer je nemoguće zaključiti detalje o temperaturi, sunčanim satima, padavinama itd. za mesece unapred.