Karipska ostrva na udaru uragana Beryl, koji je oborio brojne rekorde

Krajem juna i početkom jula 2024. godine, više Karipskih ostrva našlo se na udaru snažnog uragana Beryl, koji je ispisao stranice istorije.

Naime, između 29. i 30. juna brzina vetra u ciklonu porasla je za više od 100km/h, što je nezabeleženo za prvi deo sezone uragana na Atlantiku.

U nedelju 30. juna uragan je dostigao 4. kategoriju s vetrovima brzine oko 210km/h. Ovo je prvi put da se na Atlantiku u junu formirao uragan 4. kategorije. U utorak 2. jula uragan je dostigao najjaču 5. kategoriju s vetrovima brzine oko 265km/h, pa je Beryl postao najjači uragan ikada zabeležen u junu i julu na Atlantiku. Ovo je čak 15 dana ranije od prethodno najranije formiranog uragana 5. kategorije na Atlantiku.

Ovako naglo i izraženo jačanje uragana je prvenstveno posledica toga što je morska voda znatno toplija od normale u ovom delu Atlantika.

Na udaru uragana najpre su se našla ostrva Malih Antila, naročito Grenada, Trinidad i Tobago, Sveti Vinsent i Grenadini. Ova ostrva Beryl je pogodio kao uragan 4. kategorije. Sledeći na udaru bili su Jamajka i Kajmanska ostrva, koje je Beryl pogodio kao uragan 4. i 3. kategorije.

Uragan je doneo orkanske vetrove, velike morske talase, izraženi talas plime i obilne padavine za kratko vreme. Plima i obilna kiša uslovili su poplave na ostrvima. Ovo je za posledicu imalo veliku štetu, razaranje i brojne probleme na pogođenim Karipskim ostrvima.

Oštećene su ili uništene brojne kuće i objekti, stabla i ostala vegetacija, brodovi, čamci i druga vozila, infrastruktura, itd. Ima problema u snabdevanju struje i vode za piće. Već je prijavljeno nekoliko ljudskih žrtava, a stradale su i životinje.

Prema trenutnim prognozama narednih dana uragan će se uputiti prema Jukatanu u Meksiku, a zatim prema granici između SAD i Meksika. Prema trenutnim projekcijama, vetrovi uragana će oslabiti u narednim satima i danima, ali i dalje postoji rizik od obilnih padavina za kratko vreme i poplava.