Fantastični snimci polarne svetlosti – kako nastaje i gde se javlja polarna svetlost?

Polarna svetlost, poznata i pod nazivom aurora (borealis i australis), povezana je sa električnim i magnetnim pojavama u visokim slojevima atmosfere. Nastaje kao rezultat interakcije solarnih vetrova i magnetnog polja Zemlje.

Solarni vetrovi šalju veliku količinu čestica visokih energija sa Sunca u Solarni sistem, od kojih nas magnetno polje Zemlje štiti. Magnetno polje preusmerava ove čestice ka magnetnim polovima Zemlje, čiji se položaj malo razlikuje od geografskih polova.

U predelu magnetnih polova, ove solarne čestice se velikom brzinom sudaraju sa atomima i molekulima vazduha u višim slojevima atmosfere Zemlje, što za rezultat daje emitovanje svetlosti. Upravo iz ovog razloga je polarna svetlost vidljiva samo u visokim geografskim širinama severne i južne hemisfere, obično u pojasu oko 20° g.š. oko magnetnih polova Zemlje.

Na severnoj hemisferi se obično može osmotriti na području Aljaske, Kanade, Grenlanda, Islanda, Skandinavije i severnih krajeva Rusije, a ponekad i u pojasu južnije od navedenih predela.

Oblici polarne svetlosti pulsiraju i mogu se prenositi različitim brzinama po nebu. Može trajati od nekoliko minuta do više časova, a boje polarne svetlosti mogu biti vrlo raznovrsne. Od vrste molekula sa kojim se sudare čestice solarnih vetrova zavisi boja polarne svetlosti – molekuli kiseonika daju crveno-zelene nijanse boja, dok plavo-roze nijanse boja daju molekuli azota.

Što je veća aktivnost Sunca, tj. što je veći broj pega na Suncu, to je veća šansa za pojavu polarne svetlosti. Aurora se javlja i u atmosferama drugih planeta, naročito na Jupiteru i Saturnu, a o tome više možete pročitati u našoj ranijoj objavi.

Na priloženim snimcima se mogu videti razni oblici i boje polarne svetlosti, prikazano u vidu ubrzanog snimka. Prvi snimak je napravljen sredinom oktobra 2022. god. u okolini Tromsea u Norveškoj, a drugi snimak u okolini Vinipega u Kanadi krajem septembra 2022. god.